OLIVERA KATARINA

Olivera je rodena u porodici Budimira Petrovica i Katarine Petrovic u Beogradu. Studirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Svoju pozorišnu karijeru kao student pocela je glavnom ulogom u Narodnom pozorištu u predstavi „Koštana“. Postaje supruga tadašnjeg pozorišnog kriticara Vuka Vuča. Igrala je u desetak domacih i isto toliko inostranih filmova. Za film Goja nagradena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljaci perja (1967.) Aleksandra Saše Petrovica, koji je nagraden na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Glumila je u filmovima Puriše Ðordevica, Mice Popovica, Soje Jovanovic, Ðorda Kadijevica...Kod
inostranih režisera igrala je u filmovima Ðanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa...
Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta, snimila je singl i LP ploce sa srpskom, ciganskom, grckom, indonežanskom i crnackom muzikom. Pevala je kompozicije Enia Morikonea, Šarla Demona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovaca... U cuvenoj francuskoj „Olimpiji“ održala je 72 uzastopna koncerta kojima su prisustvovale sve vodece francuske zvezde filma i muzike toga vremena.
Olivera Katarina je ostala zapamcena i kao „jedina žena pred kojom je klecao Salvador Dali“ nakon njenog koncerta u Parizu, buduci da je bio oduševljen njenom lepotom i glasom. Nezaboravni su njeni snimci izvornih narodnih pesama: „Alaj mi je veceras po volji“, „A što ti je mila kceri“, „Ðelem, delem“, „Verka kaluderka“, „Niška banja“, „Crvena jabuka“, „Evo banke, cigane moj“... Pevala je šansone i pop muziku: „U ime ljubavi“, „Ljubav (sedim u jednom pariskom lokalu)“, „Pricaj mi o ljubavi“, „Budi moj“, „Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi“, „Nije to, ljudi, istina“, „Šošana“...Autor je zbirke pesama Beli badnjaci i zastupljena je u Antologiji pesama o Kosovu. Napisala je memoarsku prozu pod nazivom Aristokratsko stopalo.
Tekst preuzet sa Vikipedije

Linkovi za download su u komentaru